Zna­mo ga kao Skaj Vi­kle­ra iz hip-hop troj­ca „Bed ko­pi”, kao di-dže­ja, dra­men­bejs em-si­ja, uče­sni­ka i vo­di­te­lja ri­ja­li­ti pro­gra­ma, pa i po skan­da­li­ma, ali Đor­đe Mi­lje­no­vić ko­nač­no je od­lu­čio da po­ka­že svo­je ši­ro­ko mu­zič­ko zna­nje i ta­le­nat i pred­sta­vi se u dru­ga­či­jem ru­hu. Dva al­bu­ma u rok, bluz i so­ul rit­mo­vi­ma, na­zva­na „Sam pao, sam se ubio” i „Amo­vi”, na­ja­vlju­je za pr­o­lje­će, a ka­ko zvu­či, pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da ču­je u Do­mu omla­di­ne na Mi­lje­no­vi­će­vom dru­gom so­li­stič­kom kon­cer­tu. Na sce­ni ga je pra­ti­la gru­pa vr­hun­skih mu­zi­ča­ra.
- Eki­pa se spon­ta­no oku­pi­la oko ove ide­je, bi­će da smo svi bi­li želj­ni ne­če­ga dru­ga­či­jeg. Lav Bra­tu­ša je za bub­nje­vi­ma, gi­ta­re svi­ra­ju Jan­ko Mo­star­lić i Đor­đe To­do­ro­vić, bas je „oče­ru­pao” Mi­lo­rad Ma­tić, kla­vi­ja­tu­re Mi­lan Aći­mo­vić, sem­pler je po­vje­ren Mar­ku Mi­lo­še­vi­ću, po­zna­ti­jem kao MKDSL – ob­ja­šnja­va Skaj.
Dok nje­go­ve ko­le­ge ma­šta­ju o sin­glo­vi­ma, Skaj sni­ma dva al­bu­ma ko­ja su kon­cep­tu­al­no vr­lo slič­na.
- U pi­ta­nju su dva al­bu­ma srod­nih žan­rov­skih ka­rak­te­ri­sti­ka, sa­mo kon­cep­tu­al­no ma­lo dru­ga­či­ji. „Sam pao, sam se ubio” je znat­no lič­ni­ja pri­ča o sva­ko­ja­kim stva­ri­ma ko­je su mi se iz­de­ša­va­le u po­sled­njih go­di­nu i po, dok je al­bum „Amo­vi” ne­ki la­ba­vo oslo­njen na­sta­vak na tu pri­ču, sa­mo ma­lo ap­stra­ho­van – ka­zao je Skaj.
Po­sle sred­nje mu­zič­ke ško­le, Đor­đe je stu­di­rao vi­o­li­nu na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji, ali sa­mo dvi­je go­di­ne, jer se već od svo­je 15. za­in­te­re­so­vao za hip-hop. Ka­da je upo­znao Tim­be­ta i Ajs Ni­gru­ti­na, tek što je po­stao pu­no­lje­tan, ušao je u „Bed ko­pi” eki­pu. A na pi­ta­nje da li osta­ju tro­jac, Mi­lje­no­vić od­go­va­ra kao iz to­pa bez trun­ke za­sto­ja.
- Od ko­li­jev­ke pa do gro­ba. Pri­pre­ma­mo no­ve pje­sme, ali ne žu­ri­mo. I to je iza­zov svo­je vr­ste, a stvar na­ro­či­to kom­pli­ku­je či­nje­ni­ca da tre­ba ne­ka­ko nad­ma­ši­ti uspjeh pro­šlog al­bu­ma - tvr­di Vi­kler.
Sko­ro sve pje­sme je sam kom­po­no­vao, na­pi­sao tek­sto­ve i od­svi­rao.
- Iz­u­zev dvi­je ili tri nu­me­re, mu­zi­ku sam kom­plet­no ra­dio ja, u sa­rad­nji s ne­vje­ro­vat­nim MKDSL. Što se tek­sto­va ti­če, sa­mo je­dan ni­je moj.
Iako ni­je čest po­sje­ti­lac be­o­grad­skih klu­bo­va, jed­na žur­ka je osta­la upam­će­na.
- Sve­op­šti je uti­sak da smo za­do­volj­ni či­nje­ni­com da se lju­di­ma svir­ka do­pa­da, iako ne zna­ju pje­sme. To je po­ka­za­telj da ni­smo po­lu­dje­li s mo­zgom. Sa dru­ge stra­ne, i sa­mi uvi­đa­mo da ima pro­sto­ra za na­pre­do­va­nje, kao što to obič­no i bi­va.
Pr­vi put Skaj Vi­kler po­ka­zu­je ši­re mu­zič­ko zna­nje ko­je, ka­ko ka­že ni­je krio, ne­go se pro­sto ni­je ima­lo vre­me­na.
- Za ne­ke stva­ri ni­je bi­lo vre­me­na, a za ne­ke pro­sto­ra. Pr­vi put imam pri­li­ku da se ba­vim mu­zi­kom na ovaj na­čin, ali ni­sam si­gu­ran da je mu­dro da mno­go go­vo­rim o to­me. Mno­go je bo­lje da se to do­ži­vi iz pr­ve ru­ke.
Pri­re­di­la: A.Š.